Циљ предмета је је стицање знања из општих и посебних метода формалног логичког закључивања, са упознавањем централних тема заснивања научне теорије: непротивречности, независности, одлучивости, сагласности и потпуности.
Теоријска настава
- Језик исказа и језик предиката првог реда.
- Аксиоматски метод и релација дедукције. Независност аксиома. Непротивречност теорије.
- Класична логика исказа и предиката – формални системи и модели. Критика класичне двовалентне логике и парадокси импликације. Поливалентне логике.
- Доказивање и оповргавање – модел и контрамодел. Булове алгебре.
- Непротивречност, сагласност, потпуност и одлучивост логичког система.
- Појам математичке теорије.
Практична настава
- Теме на часовима вежби су усклађене са темама на предавањима и разрађују се кроз практичне примере..
Литература
- П. Јаничић, Мaтамтичка логика у рачунарству, Математички факултет, Београд, 2005.
- Ј. Bell, М. Machover, A Course in Mathematical Logic, North-Holland, Amsterdam, 1977.
- D. Bonevac, Deduction, Blackwell Publishing, Malden, 2003.
- I. Lakatos, Proofs and Refutations, The British Journal for the Philosophy of Science XIV (1963), pp. 1-25, 120-139, 221-245, 296-342. (Prevod: Školska knjiga, Zagreb, 1991.)
